ВСЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО УЗБЕКИСТАНА

ЎзР Конунчилиги / Иқтисодиётнинг айрим соҳалари / Қишлоқ ва сув хўжалиги / Агрономия тадбирлари. Ўсимликлар ҳимояси ва карантини /

Карантин остидаги маҳсулотни олиб кириш, олиб чиқиш, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сақлаш, ташиш, реализация ҳамда йўқ қилишга доир фитосанитария Талаблари (АВ томонидан 07.02.2023 й. 147-сон билан рўйхатга олинган Ўсимликлар карантини ва ҳимояси агентлигининг 21.12.2022 й. 4-сон буйруғи билан тасдиқланган)

Функция недоступна

Данная функция доступно только для клиентов (пользователей)

Полный текст документа доступен в платной версии. По вопросам звоните на короткий номер 1172

Ўзбекистон Республикаси

Адлия вазирлигида

2023 йил 7 февралда 147-сон

билан ҳисобга олинган

Ўзбекистон Республикаси

Ўсимликлар карантини

ва ҳимояси агентлигининг

2022 йил 21 декабрдаги

4-сон буйруғига

ИЛОВА



Карантин остидаги маҳсулотни олиб

кириш, олиб чиқиш, ишлаб чиқариш, қайта

ишлаш, сақлаш, ташиш, реализация ҳамда йўқ

қилишга доир фитосанитария

ТАЛАБЛАРИ

       

         

Мазкур фитосанитария талаблари давлат ва хўжалик бошқаруви органлари, юридик ва жисмоний шахслар томонидан карантин остидаги маҳсулотни Ўзбекистон Республикасига олиб кириш ва унинг ҳудудидан олиб чиқиш, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сақлаш, ташиш, реализация ҳамда йўқ қилишга доир қоидаларни белгилайди.



1-БОБ. УМУМИЙ ҚОИДАЛАР

            

1. Мазкур фитосанитария талабларида қуйидаги асосий тушунчалар қўлланилади:


ички фитосанитария сертификати - Ўзбекистон Республикаси ҳудудида юкланадиган, сақланадиган, ташиладиган ва реализация қилинадиган карантин остидаги маҳсулотда ўсимликлар карантини объектлари мавжуд эмаслигини тасдиқловчи ҳужжат;


карантин остидаги маҳсулот - ўсимликлар карантини объектларини ташувчилар бўлиши мумкин бўлган ўсимликлар, уларнинг қисмлари, экин материаллари, қайта ишлаш маҳсулоти, бошқа маҳсулот ва юклар;


карантин кўриги - ўсимлик ва ўсимлик маҳсулотларининг фитосанитар тозалигини назоратдан ўтказишда ўсимликлар карантини давлат инспектори томонидан белгилаб бериладиган фитосанитария тадбирлари;


фитосанитария сертификати - карантин остидаги маҳсулотда ўсимликлар карантини объектлари мавжуд эмаслигини тасдиқловчи халқаро намунадаги ҳужжат;


феромон тутқич - табиатда ҳашаротларнинг қишлашдан чиқишини, ривожланиш босқичининг бошланишини ва фенологиясини аниқлашда ҳамда уларга қарши курашишни тўғри ташкиллаштиришда фойдаланиладиган восита;


зараркунандалар - қишлоқ хўжалик ўсимликларига ва уларнинг ҳосилига зарар етказадиган жониворлар ва ҳашаротлар;


ўсимликлар карантини - қишлоқ хўжалигига ва бошқа ўсимликлар дунёсига зарар етказиши мумкин бўлган ўсимликлар карантини объектлари кириб келишининг, тарқалишининг олдини олишга ҳамда бундай объектларни бартараф этишга қаратилган тадбирлар мажмуи;


ўсимликлар карантини объекти (карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организм) - Ўзбекистон Республикаси ҳудудида мавжуд бўлмаган ёки чекланган тарзда мавжуд бўлган, тарқалиши катта иқтисодий зарар келтириши мумкин бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организмларга қарши курашиш объекти ҳисобланган зарарли организм;


ўсимликлар карантинига доир тадбирлар - ўсимликлар карантини давлат инспектори томонидан карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организмларнинг хорижий мамлакатлардан кириб келиши, шунингдек республиканинг карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организмлар мавжуд ҳудудидан, улардан холи бўлган ҳудудларига тарқалиши натижасида зарар етказилиши хавфининг олдини олиш, уни чеклаш ҳамда бартараф этиш бўйича чора-тадбирлар мажмуи.


2. Карантин остидаги маҳсулотни Ўзбекистон Республикасига олиб кириш ва унинг ҳудудидан олиб чиқиш, ишлаб чиқариш (етиштириш), қайта ишлаш, сақлаш, ташиш ва реализация қилишда ушбу маҳсулотлар карантин аҳамиятига эга бўлган ҳамда карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлардан холи бўлиши керак.


3. Давлат ва хўжалик бошқаруви органлари ҳамда юридик ва жисмоний шахслар томонидан карантин остидаги маҳсулотни Ўзбекистон Республикасига олиб кириш ва унинг ҳудудидан олиб чиқиш, ишлаб чиқариш (етиштириш), қайта ишлаш, сақлаш, ташиш ва реализация қилишда ўсимликлар карантини қоидалари ва ушбу фитосанитария талабларига риоя этилиши лозим.



2-БОБ. КАРАНТИН ОСТИДАГИ МАҲСУЛОТНИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДАН ОЛИБ ЧИҚИШГА

ДОИР ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

           

4. Ўзбекистон Республикасидан олиб чиқилаётган карантин остидаги маҳсулотга қуйидаги фитосанитария талаблари қўйилади:

карантин остидаги маҳсулот импорт қилувчи давлатнинг фитосанитария талабларига мувофиқ бўлиши;

карантин остидаги маҳсулотдан тайёрланган ёғоч таглик ва ёғоч ўрам (қоплама)лар, 6 мм ва ундан қалин қутилар (яшиклар)ни карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организмларга қарши курашиш бўйича зарарсизлантириш (фумигация) бўлинмалари томонидан зарарсизлантириш, шунингдек уларда термо муҳр қўйилган бўлиши ҳамда карантин остидаги маҳсулот солинган қадоқларнинг ҳар бири маҳсулот олиб чиқувчи жисмоний ёки юридик шахс томонидан маркировкаланган бўлиши.


5. Карантин остидаги маҳсулотда карантин кўригини ўтказиш жараёнида карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар аниқланса, маҳсулотларни зарарсизлантириш (фумигация) ёки тозалаш лозим.


6. Карантин остидаги маҳсулотни олиб чиқишда юкларни транспорт воситасига юклашдан олдин, транспортнинг юкхонаси карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлардан зарарсизлантирилиши керак.


7. Карантин остидаги маҳсулотни олиб чиқиш учун фойдаланиладиган транспорт воситалари (карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар тарқалмаслиги учун) тўлиқ беркитилган бўлиши лозим.



3-БОБ. КАРАНТИН ОСТИДАГИ МАҲСУЛОТНИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИГА ОЛИБ КИРИШГА

ДОИР ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

8. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган карантин остидаги маҳсулотга қуйидаги фитосанитария талаблари қўйилади:

карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлардан холи бўлиши;

карантин остидаги маҳсулотдан тайёрланган ёғоч таглик ва ёғоч ўрам (қоплама)лар, 6 мм ва ундан қалин қутилар (яшиклар)нинг барчасига зарарсизлантирилганликни тасдиқловчи термо муҳр қўйилган бўлиши ҳамда карантин остидаги маҳсулот экспорт қилувчи давлатларнинг талабларига кўра маркировкаланган бўлиши.


9. Олиб кирилган карантин остидаги маҳсулотда карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар аниқланганда, улар белгиланган тартибда зарарсизлантирилади (фумигация қилинади), агар зарарсизлантириш (фумигация) ва тозалашнинг самарали тадбирларини қўллаш имкони бўлмаса, юк жўнатувчига қайтариб юборилади ёки йўқ қилинади.


10. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига хорижий давлатлардан олиб кирилаётган карантин остидаги маҳсулотни карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлардан ҳимоя қилишга доир махсус фитосанитария талаблари ушбу фитосанитария талабларига иловага мувофиқ белгиланади.


11. Карантин остидаги маҳсулотни транзит тарзида Ўзбекистон Республикаси ҳудудидан ёпиқ ёки изотермик, ташишга яроқли ва пломбаланган вагонларда, автофургонларда, авторефрежератор ёки контейнерларда олиб ўтиш талаб этилади.



4-БОБ. КАРАНТИН ОСТИДАГИ

МАҲСУЛОТНИ РЕСПУБЛИКАДА ИШЛАБ

ЧИҚАРИШГА (ЕТИШТИРИШГА) ДОИР

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

           

12. Карантин остидаги маҳсулотни ишлаб чиқариш жараёнида ушбу маҳсулотлар карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлардан холи бўлиши шарт.


13. Карантин остидаги маҳсулотни ишлаб чиқарувчилар карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмларга қарши қуйидаги уйғунлашган самарали кураш усулларини амалга ошириши талаб этилади:

ўсимликларни зараркунанда, касаллик ва бегона ўтлардан ҳимоя қилишда агротехник, биологик, кимёвий ва бошқа усулларнинг уйғунлашувидаги тадбирларни амалга ошириш;

тадбирларни амалга оширишда фойдали энтомофагларни сақлаб қолиш ва пестицид сарфини камайтириш.

Бунда, биологик курашга (биомаҳсулотларни қишлоқ хўжалиги майдонларида тарқатилишига, биопрепаратларни қўллашга, феромон тутқичларни қўйишга ва бошқалар) асосий эътибор қаратилиши лозим.


14. Давлат ва хўжалик бошқаруви органлари, юридик ва жисмоний шахслар ўз ҳудудларида аниқланган карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмларга қарши ўсимликлар карантинига доир тадбирларни амалга оширишлари лозим.

Карантин остидаги маҳсулот етиштириладиган иссиқхоналардаги мавжуд зараркунандаларнинг очиқ майдонларга тарқалишини олдини олиш мақсадида, иссиқхоналарнинг устки ўрамини очишдан олдин зараркунандаларга қарши кураш чораларини ташкил этишлари керак.


15. Карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмларга қарши кураш тадбирларини ўтказишда фойдаланилган техникалар, ишлов бериш қуроллари ҳамда идишлар иш фаолияти тугагандан сўнг зарарсизлантирилиши (тупроқ ёки ўсимлик қолдиқларидан тозаланиши) лозим.

Ўсимликларни ҳимоя қилишда ишлатиладиган пестицидлар ҳамда агрокимёвий моддалар Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигида ўсимлик зараркунандалари, касалликларига ва бегона ўтларга қарши фойдаланиш учун рухсат этилган кимёвий ва биологик ҳимоя воситалари, дефолиантлар ҳамда ўсимликларни ўсишини бошқарувчи воситалар рўйхатига мувофиқ қўлланиши лозим.


16. Карантин остидаги маҳсулотнинг экин майдонларида қуйидагилар амалга оширилиши лозим:

экин майдонининг тупроқ таркибидаги заҳарли кимёвий воситалар (пестицидлар, нитрат ва оғир металл тузлари) қолдиқ миқдорларини аниқлаш учун Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2019 йил 18 июндаги 510-сон қарори билан тасдиқланган Тупроқнинг агрокимёвий таҳлилини олиб бориш тартиби тўғрисидаги низомда белгиланган тартибда ҳар тўрт йилда камида бир марта тупроқларни лаборатория таҳлилларидан ўтказиш;

ўтказилган лаборатория таҳлиллари натижасига кўра тузилган агрокимёвий картограммага (хаританомага) мувофиқ қишлоқ хўжалик экинларига қўлланиладиган минерал ўғитлар меъёрига риоя этиш;

карантин остидаги маҳсулотни сотишдан ва экспортга чиқаришдан олдин таркибидаги заҳарли кимёвий воситаларнинг (пестицидлар, нитрат ва оғир металл тузлари) қолдиқ миқдорларини лаборатория таҳлилларидан ўтказиш.


17. Республикадаги ўрмон фондига тегишли майдонларни хорижий мамлакатлардан карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар кириб келишидан ҳимоя қилиш, уларни ўз вақтида аниқлаш, тарқалишига йўл қўймаслик мақсадида тизимли равишда ўсимликлар карантини давлат инспектори томонидан фитосанитария мониторинги ҳамда назоратини амалга оширилади.


18. Ўсимликлар карантини давлат инспектори ўрмон фонди ерларида республикамизда мавжуд ёки кириб қолиш хавфи бўлган карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмларни аниқлаш мақсадида феромон тутқичлар қўйилишини назорат қилади.


19. Ўрмон фонди ерларида мавжуд қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари, доривор ўсимликлар, тегишли юклар сақланадиган омборхоналарда ҳар йили камида бир марта профилактика ҳамда кўчатларни сотишдан олдин зарарсизлантириш (фумигация) ишлари амалга оширилиши лозим.



5-БОБ. КАРАНТИН ОСТИДАГИ

МАҲСУЛОТНИ ҲУДУДЛАРАРО ТАШИШГА

ДОИР ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

          

20. Республика далаларида етиштирилган карантин остидаги маҳсулотни ҳудудлараро ташишда фойдаланиладиган транспорт воситалари юкхонасининг устки қисми ёпиқ бўлиши керак.


21. Карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар билан зарарланган майдонлар ёки карантин эълон қилинган ҳудудларда етиштирилган карантин остидаги маҳсулотни бошқа ҳудудларга ташиш тақиқланади.



6-БОБ. ЭКСПОРТГА ЙЎНАЛТИРИЛГАН

ВА ИМПОРТ ҚИЛИНИШИ РЕЖАЛАШТИРИЛГАН

КАРАНТИН ОСТИДАГИ МАҲСУЛОТ БОЖХОНА

РАСМИЙЛАШТИРУВИГА ҚАДАР ВАҚТИНЧАЛИК

САҚЛАНАДИГАН ОМБОРХОНА, МУЗЛАТГИЧ

ВА ҚАДОҚЛАШ КОРХОНАЛАРИГА ДОИР

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

          

22. Карантин остидаги маҳсулотни сақлаш ва қадоқлашга мўлжалланган бино (омборхона, музлатгич) қуёш ва ёғингарчиликдан етарли даражада ҳимояланган, ҳаво айланмаси мавжуд ҳамда карантин остидаги маҳсулот турига қараб иссиқлик ва намлик меъёрида бўлиши ҳамда биноларнинг эшик ва ойналари зич равишда ёпилиши лозим.


23. Мавсум олдидан ҳамда ҳар йили камида бир марта карантин остидаги маҳсулотни сақловчи ва қадоқловчи бино, омборхона, сараловчи ҳамда қадоқловчи ускуналар белгиланган тартибда профилактик зарарсизлантирилиши (фумигация қилиниши) керак.


24. Карантин остидаги маҳсулотни Ўзбекистон Республикасига олиб кириш ва унинг ҳудудидан олиб чиқиш, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сақлаш, ташиш ва реализация қилиш билан шуғулланувчи давлат ва хўжалик бошқаруви органлари, юридик ва жисмоний шахслар карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар билан зарарланган ёки ички фитосанитария сертификати мавжуд бўлмаган карантин остидаги маҳсулотни сақламаслиги ҳамда қадоқлашга мўлжалланган бинога (омборхона, музлатгич) қабул қилмаслиги лозим.



7-БОБ. КАРАНТИН ОСТИДАГИ

МАҲСУЛОТНИ ЙЎҚ ҚИЛИШГА ДОИР

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

            

25. Хорижий давлатлардан олиб кирилган карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар билан зарарланган карантин остидаги маҳсулотни зарарсизлантириш (фумигация) ёки қайтариб юборишнинг имкони бўлмаган тақдирда, махсус жойда (печда) ёқиб юбориш ёки чуқур қазиб кўмиб ташлаш йўли билан йўқ қилиш лозим.

Бунда, карантин аҳамиятига эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар билан зарарланган карантин остидаги маҳсулотни йўқ қилишда унинг истеъмол ва фойдаланиш хусусиятлари тўлиқ йўқотилиши керак.

         

          




Фитосанитария талабларига

ИЛОВА



Ўзбекистон Республикаси ҳудудига

хорижий давлатлардан олиб кирилаётган

карантин остидаги маҳсулотни карантин аҳамиятига

эга бўлган ва карантин аҳамиятига эга бўлмаган

зарарли организмлардан ҳимоя қилишга доир

МАХСУС ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

         

1-БОБ. ЎСИМЛИКЛАРНИ ЭКИН

МАТЕРИАЛЛАРИГА ДОИР МАХСУС

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

          

1. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган уруғлик (дон) ва экин материаллари (ниҳол, кўчат) ўсимликлар карантин аҳамиятига эга бўлган ҳамда карантин аҳамиятига эга бўлмаган зарарли организмлар мавжуд бўлмаган ҳудудларда етиштирилган бўлиши лозим.


2. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган барча турдаги экин материаллари тупроқ ва бошқа турли қолдиқлардан тозаланган бўлишлари керак.


3. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган барча турдаги экин материаллари келиб тушадиган омборхоналар герметиклиги таъминланган бўлиши лозим.


4. Карантин остидаги маҳсулотни фитосанитария назоратидан ўтказишда қадоқдан чиқарилади, махсус стол устига оқ қоғоз ёзилиб, қоғоз устига қўйилади. Намуналарни текшириш учун махсус иш столи етарлича ёритилиши зарур. Агар экин материалларидан иборат маҳсулотлар ташиш жараёнида совуқ ҳароратда сақланган бўлса, маҳсулот намуналарини 2-3 соат давомида хона ҳароратида сақлаш ёки иш столи лампаси ёрдамида 30-60 дақиқа давомида илиқ ҳароратга келтириш лозим.


5. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган барча турдаги экин материалларининг тувакдаги тупроқ таркибли сунъий озуқа субстрактлари ва бошқа озуқа субстрактлари ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудуд ёки ишлаб чиқариш жойларидан бўлиши шарт.


6. Уруғлик ва экин материаллари мазкур махсус фитосанитария талабларининг 1-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши, шунингдек зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.



1-жадвал



Т/р

       

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

      

Махсус фитосанитария талаблари

      

Экин материаллари

          

1.

Донли экинлар уруғлари

Уруғ, тара, қадоқ ва транспорт воситалари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи бўлиши лозим:

1. Трогодерма ангустум қўнғизи (Trogoderma angustum);

2. Трогодерма белфинчае қўнғизи (Trogoderma ballfinchae);

3. Капр қўнғизи (Trogoderma granarium);

4. Трогодерма грассмани қўнғизи (Тrogoderma grassmani);

5. Трогодерма лонгисетозум қўнғизи (Trogoderma longisetosum);

6. Трогодерма орнатум қўнғизи (Trogoderma ornatum);

7. Трогодерма симплекс қўнғизи (Trogoderma simplex);

8. Трогодерма стернале қўнғизи (Trogoderma sternale);

9. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

10. Дон куяси (Sitotroga cerealla);

11. Буғдой трипси (Haplothrips tritici);

12. Буғдой қандаласи (Blissus leucopterus);

13. Дон меромизидан (Meromyza nigriventris);

14. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

15. Каллособрухус туркумига оид донхўрлар (Callosobruchus spp.);

16. Ғарб маккажўхори қўнғизи (Diabrotica virgifera);

17. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

18. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

19. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus).

20. Миср нўхат донхўри (Bruchidius incarnatus);

21. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon gonagra);

22. Ерёнғоқ парвонаси (Paralispa gularis);

23. Калифорния нўхат минёри (Liriomyza langei);

24. Буғдойнинг сариқ шилимшиқ бактериози (Corynebacterium tritici);

25. Ҳинд буғдой қоракуяси (Tilletia indica Vitra);

26. Арпанинг чизиқ қурама касаллиги (Barley stripe mosaic virus);

27. Зарпечаклар (Cuscuta spp.).


2.

Уруғлик буғдой (Triticum spp.),

тритикале (Triticosecale)

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Буғдой нематодаси (Anguina tritici).


3.

Уруғлик маккажўхори (Zea mays ssp.)


Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Маккажўхори трипси (Frankliniella williamsi);

3. Шимол маккажўхори қўнғизи (Diabrotica barberi);

4. Маккажўхорининг бактериал сўлиши (Pantoea stewartii subsp. stewartii);

5. Маккажўхори диплодиози (Stenocarpella macrospora);

6. Маккажўхори жанубий гелминтоспориози (Drechslera maydis);

7. Сохта пўстлоқ ҳаммахўри (Dinoderus bifoveolatus).


4.

Уруғлик шоли (Oryza spp.)

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Шоли бактериал куйиш касаллиги (Xanthomonas campestris pv. oryzae);

3. Шолининг бактериал чизиқли доғланиши (Xanthomonas campestris pv. oryzicola);

4. Шоли нематодаси (Aphelenchoides besseyi).


5.

Кунгабоқар уруғи (Helianthus spp.)

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Кунгабоқар баргхўри (Zygogramma exclamationis);

3. Кунгабоқар поясининг кулранг доғли касаллиги (Diaporthe helianthi).


6.

Дуккаклилар уруғи

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Соя қизил-пушти церкоспориози (Cercospora kikuchii.);

3. Соя пояси раки (Diaporthe phaseolorum);

4. Бактериал ҳалқали чириш касаллиги (Clavibacter michiganensis ssp.).


7.

Итузумдошлар, резавор мевалилар ва қовоқдошлар уруғлари (Solanum tuberosum дан ташқари)


Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Картошка куяси (Phthorimaea operculella);

3. Ғўза куяси (Pectinophora gossypiella);

4. Помидор трипси (Frankliniella schultzei);

5. Африка қовун пашшаси (Bactrocera cucurbitae);

6. Қовоқдошларнинг чизиқли бактериал касаллиги (Acidovorax citrulli);

7. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

8. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

9. Бактериал ҳалқали чириш (Clavibacter michiganensis ssp. michiganensis);

10. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus).


8.

Ширин қалампир уруғи (Capsicum spp.)

Мазкур жадвалнинг 1, 7 ва 9-позицияларида кўрсатилган ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим.


9.

Помидор уруғлари

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1 ва 7-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

3. Помидор меваларининг жигарранг бужмайиш касаллиги (Tomato brown rugose fruit virus (ToBRFV);

4. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

5. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV).


10.

Пиёз (барча турлари) уруғлари (Allium spp.)

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1 ва 7-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Пиёз минёри (Liriomyza nietzkei);

3. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci).


11.

Уруғлик ғўза (Gossypium spp.)

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1, 6 ва 7-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

3. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

4. Ғўза антракнози (Glomerella gossypii);

5. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora).


12.

Уруғлик райҳон

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus).


Уруғлик картошка

         

13.

Уруғлик картошка, туганаклари ва пробиркалардаги майда туганаклар

Мазкур жадвалнинг 14-позициясида кўрсатилган ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан зарарли организмлардан холи ҳудудда етиштирилган бўлиши лозим.


14.

Картошканинг экинга мўлжалланган уруғлик туганаклари

Уруғлик ва экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

2. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

3. Картошка куяси (Phthorimaea operculella);

4. Картошка қўнғизи (Epitrix tuberis);

5. Гватемала картошка куяси (Tecia solanivora);

6. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

7. Картошка қора куяси (Thecaphora solani);

8. Анд фомоз касаллиги (Phoma andina);

9. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

10. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

11. Картошка барг томирлари сарғайиши (Potato yellow vein virus);

12. Картошканинг сариқ паканалик касаллиги (Potato yellow dwarf virus);

13. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

14. Картошка Т теповируси (Potato T tepovirus);

15. Картошка туганак нематодаси (Ditylenchus destructor);

16. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.);

17. Сохта галл нематодаси (Nacobbus aberrens);

18. Картошканинг қорасон касаллиги (Erwinia carotovora);

19. Бактериал халқали чириш (Clavibacter michiganensis);

20. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

21. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

22. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

23. Картошканинг Анд вируси (Andean potato mottle virus);

24. Картошканинг енгил мозаикали Анд вируси (Andean potato mild mosaic virus);

25. Картошканинг латент Анд вируси (Andean potato latent virus).

Маҳсулот картошканинг мини туганак қолдиқларидан холи бўлиши шарт. Бунда, маҳсулот таркибидаги тупроқ қолдиғи маҳсулот жами вазнининг 0,1 фоизидан ортиқ бўлмаслиги керак.


Мевали экинларнинг кўчатлари,

пайвандтаглари ва қаламчалари

           

15.

Уруғли, данакли ва ёнғоқмевали ўсимликлар ҳамда уларнинг манзарали шакллари, кўчатлари, пайвандтаглари ва қаламчалари (замбуруғ мицелийсидан ташқари)


Экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи бўлиши лозим:

1. Мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi);

3. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

4. Наталия мева пашшаси (Ceratitis rosa);

5. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

6. Нок парвонаси (Acrobasis pyrivorella);

7. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

8. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

9. Мева узунбуруни (Conotrachelus nenuphar);

10. Тут қалқондори (Pseudaulacapsis pentagona);

11. Олма тилла қўнғизи (Agrilus mali.);

12. Олма пашшаси (Rhagoletis pomonella);

13. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

14. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

15. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

16. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

17. Шарқ унсимон қурти ((Pseudococcus cryptus);

18. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halymorpha halys);

19. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

20. Шарқ мевахўри (Grapholitha molesta);

21. Цитрус оққаноти (Dialeurodes citri);

22. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

23. Цитрус инли куяси (Phyllocnistis citrella);

24. Сариқ померац калқондори (Aonidiella citrina);

25. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

26. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

27. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

28. Шимолий Америка гилос пашшаси (Rhagoletis cingulata);

29. Калифорния қалқондори (Quadraspidiotus perniciosus);

30. Шафтоли мева куяси (Carposina sasakii).

Қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

2. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

3. Ток бактериози (Пирс касаллиги) (Xylella fastidiosa);

4. Мевали дарахтларнинг куйдиргиси (Erwinia amylovora);

5. Бодом шохларининг аномал ривожланиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma phoenicium);

6. Нок шохларининг аномал ривожланиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma pyri);

7. Цитрус экинларининг рак касаллиги (Xanthomonas campestris pv. citri);

8. Цитрус тристеца касаллиги (Citrus tristeza virus);

9. Шафтолининг қурама касаллиги (Peach rosette mosaic virus);

10. Шафтоли яширин мозаика вироид касаллиги (Peach latent mosaic viroid);

11. Олхўрининг чизиқли АҚШ касаллиги (American plum line pattern virus);

12. Олхўрининг чўтир касаллиги (Plum pox virus);

13. Данак мевали дарахтларнинг некротик доғланиши (Prunus necrotic ringspot virus);

14. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

15. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

16. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

17. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

18. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.).


16.

Олма, шафтоли, бодом, олхўри, ўрик (абрикос), олча, гилос, нок, беҳи ўсимликлари кўчатлари, пайвандтаглари ва қаламчалари ҳамда манзарали шакллари (Malus spp., Prunus spp., prunus persica, prunus dulcis, prunus domеstica, prunus armeniaca, prunus subg. cerasus, prunus mahaleb, prunus avium, Cydonia spp., Pуrus spp.)


17.

Дўлана, четан, ирга, мушмула, қизилча, пиракант, ёнғоқ, странвезия кўчатлари, пайвандтаглари ва қаламчалари (Chaenomeles japonica, Crataegus spp., Sorbus spp., Amelanchier spp., Eriobotrya japonica, Cotoneaster spp., Pyracantha spp., Stranvaesia spp., Juglans spp.)


18.

Пекан ўсимлигининг кўчатлари пайвандтаглари ва қаламчалари (Carya illinoinensis)


Экин материаллари Техас илдиз чириш касаллигидан (Phymatotrichopsis omnivora) холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


19.

Унаби (Ziziphus jujuba) ўсимлигининг кўчатлари


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Унаби мева пашшаси (Carpomyia vesuviana);

2. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

3. Гуава мева пашшаси (Bactrocera correcta);

4. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicas);

5. Қизил померанец қалқондори (Aonidiela aurantii);

6. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

7. Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi);

8. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

9. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halyomorpha halys);

10. Гал нематодалари (Meloidogyne spp.).


20.

Олива дарахти кўчатлари (Olea europaea)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 15-позициясида кўрсатилган ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


Резавор-мевалиларнинг кўчатлари

пайвандтаглари ва қаламчалари

       

21.

Резавор мевалиларнинг кўчатлари ва қаламчалари


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

2. Олма пашшаси (Rhagoletis pomonella);

3. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

4. Тўқ ялтироқ қанотли пашша (Rhagoletis mendax);

5. Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi);

6. Тут қалқондори (Pseudaulacapsis pentagona);

7. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

8. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

9. Калифорния қалқондори (Quadraspidiotus perniciosus);

10. Қулупнай куртакхўри (Anthonomus signatus);

11. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

12. Оқ ҳошияли қўнғиз (Naupactus leucoloma);

13. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

14. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

15. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

16. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halymorpha halys).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

2. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

3. Мевали дарахтларнинг куйдиргиси (Erwinia amylovora);

4. Арабис мозаика вируси (Arabis mosaic virus);

5. Қулупнай С латент вируси (Strawberry latent C virus);

6. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

7. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

8. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.).


22.

Ер тути (Fragaria spp.), қулупнай, малина (Rubus idaeus), қорағат ва голубика (Vaccinium spp.) кўчатлари ва қаламчалари

23.

Маймунжон кўчатлари ва қаламчалари (Rubus spp.)

1. Экин материаллари мазкур жадвалнинг 21-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.

2. Экин материаллари Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus) холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


Ток кўчатлари, пайвандтаглари ва қаламчалари

         

24.

Ток кўчатлари, пайвандтаглари ва қаламчалари (Vitis spp.)


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

2. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

2. Қизил померанец қалқондори (Aonidiela aurantii);

3. Австралия тарновсимон қурти (Icerya purchasi);

4. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

5. Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi);

6. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus)

7. Шарқ ёки Осиё барг бургаси (Diaphorina citri);

8. Жанубий Америка ток қурти (Margarodes vitis);

9. Жанубий Америка узунбуруни (Naupactus xanthographus);

10. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halyomorpha halys);

11. Ток унсимон қурти (Planacoccus ficus);

12. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

13. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina Coquilett);

14. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

15. Унсимон қурт (Planococcus vibruni).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Филлоксера (Viteus vitifoliae);

2. Галл нематодалари (Meloidogyne spp.);

3. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

4. Узум сўлиш касаллиги (Phomopsis viticola);

5. Узумнинг бактериал сўлиши (Xylophilus ampelinus);

6. Ток бактериози (Пирс касаллиги) (Xylella fastidiosa);

7. Ток баргларининг заррин сарғайиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma vitis);

8. Ток бандларининг қорайиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma solani);

9. Арабис мозайка вируси (Arabis mosaic virus);

10. Токнинг қисқа бандли вирус касаллиги (Grapevine fanleaf virus);

11. Токнинг вирусли доғланиш касаллиги (Grapevine fleck virus (GFKV00);

12. Ток баргларининг бужмайиш касаллиги, 1-тур (Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-1);

13. Ток баргларининг бужмайиш касаллиги, 2-тур (Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-2);

14. Ток баргларининг бужмайиш касаллиги, 3-тур (Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-3);

15. Ток клостеровируси (ток А вируси) (Grapevine virus A (GVA);

16. Шафтолининг қурама касаллиги (Peach rosette mosaic virus (PRMV);

17. Тамакининг айланма доғланиш вируси касаллиги (Tobacco ringspot virus (TRSV);

18. Помидорнинг айланма доғланиш неповирус касаллиги (Tomato ringspot virus (TBRV).


Пиёзбош илдизлилар, туганакилдизлилар

ва манзарали экинларнинг илдизлари

           

25.

Пиёзбош илдизлилар, туганакилдизлилар ва манзарали экинларнинг илдизлари


Экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

2. Хризантема барг минёри (Nemorimyza maculosa);

3. Калифорния илдизхўри (Ips plastographus);

4. Илдиз унсимон қурти (Ripersiella kondonis);

5. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

6. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

7. Гиацинт сариқ касаллиги (Xanthomonas campestris pv. hyacinthi);

8. Хризатеманинг паканалик касаллиги (Chrysanthemum stunt viroid);

9. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

10. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

11. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

12. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

13. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.);

14. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci);

15. Сохта галл нематодаси (Nacobbus aberrans).


26.

Пиёздошлар туркумининг илдизпоялари (Allium spp.)

Манзарали экинларнинг дарахт ва буталари

          

27.

Манзарали экинлар дарахтлари ва буталари (Ўрмон манзарали экинларидан ташқари)

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

2. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

3. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

4. Калифорния қалқондори (Quadraspidiotus perniciosus);

5. Шимолий Америка гилос пашшаси (Rhagoletis cingulata);

6. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

7. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

8. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

9. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

10. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

11. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

12. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

13. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

14. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

15. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

16. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

17. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

18. Олма тилла қўнғизи (Agrilus mali);

19. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina);

20. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

21. Қулупнай куртакхўри (Anthonomus signatus).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

2. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

3. Мевали дарахтларнинг куйдиргиси (Erwinia amylovora);

4. Ток бактериозидан (Пирс касаллигидан) (Xylella fastidiosa);

5. Гиацинт сариқ касаллиги (Xanthomonas campestris pv. hyacinthi);

6. Нок шохларининг аномал ривожланиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma pyri);

7. Хризатеманинг паканалик касаллиги (Chrysanthemum stunt viroid);

8. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

9. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

10. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

11. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

12. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.);

13. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci).


28.

Япон беҳиси (Chaenomeles japonica), дўлана (Crataegus), қизилча (Cotoneaster), четан (Sorbus), ирга (Amelanchier), пиракант (Pyracantha), странвезия (Stranvaesia), япон мушмуласи (Eriobotrya japonica) кўчатлари, қаламчалари ва пайвандтаглари


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 27-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим;

Экин материаллари лаборатория шароитида in-vitro усулида меристема тўқимасидан кўпайтирилган намуналарда Ўзбекистон Республикасига илмий мақсадда олиб кирилиши лозим.


29.

Атиргул кўчатлари (пайванд қилинган ва қилинмаган)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 27-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


Ўрмон манзарали экинлари ва ўрмон экинлари

           

30.

Игнабарглилар туркумига (Coniferae) мансуб экинлар кўчатлари ва уларнинг бонсай кўринишлари (туя thuja ва тис taxusлардан ташқари)


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

2. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

3. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

4. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

5. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

6. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

7. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

8. Америка йўнғичка минёри (Liriomyza trifolii);

9. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

2. Ғарбий арча барг бурамачиси (Choristoneura occidentalis);

3. Калифорния пўстлоқхўри (Ips plastographus);

4. Ток бактериозидан (Пирс касаллигидан) (Xylella fastidiosa);

5. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

6. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

7. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

8. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

9. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.);

10. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci).


31.

Игнабарглиларнинг туя (Thuja) ва тис (Taxus) туркумига мансуб экинлар кўчатлари ва уларнинг бонсай кўринишлари


32.

Pinus туркумининг қарағай тури экинлари кўчатлари ва бонсай кўриниши


1. Экин материаллари мазкур жадвалнинг 30-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.

2. Экин материаллари Қарағай поя нематодаси (Bursaphelenchus xylophilus)дан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


33.

Тол кўчатлари (Populus spp)

Экин материаллари ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Экин материаллари мазкур жадвалнинг 30-позициясида кўрсатилган зарарли организмлар;

2. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

3. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

4. Олма тилла қўнғизи (Agrilus mali).


34.

Мураккабгулдошлар оиласига мансуб экинларнинг манзарали кўчатлари (Rosaceae), уларнинг манзарали кўринишдаги турлари


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 27 ва 30-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


35.

Эман, қорақайин, зичгулли литокарпус, йирик қорақайин, европа қорақайини кўчатлари (Quercus spp., Castaneaspp., Lithocarpus densiflorus, Castanopsishrysophylla, Fagus sylvatica)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 30-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда ушбу ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


36.

Шумтол кўчатлари (Fraxinus)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 27-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


37.

Оққайин кўчатлари (Betula)


39.

Қайрағоч кўчатлари (Ulmus)


40.

Манзарали экинларнинг игнабаргли ва япроқли турлари кўчатлари ҳамда мевали дарахтлар экинларининг кўчатлари (илдиз тупроқларисиз ёки инерт субстратда)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 27 ва 30-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.

Турли хил экинларнинг тувакда ўсиши

учун мослаштирилган кўринишлари

           

41.

Турли хил экинларнинг тувакда ўсиши учун мослаштирилган кўринишлари


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

2. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

3. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

4. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

5. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

6. Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis);

7. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

8. Калифорния қалқондори (Quadraspidiotus perniciosus);

9. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

10. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

11. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

12. Пиёз минёри (Liriomyza nietzkei);

13. Кунгабоқар барг қўнғизи (Zygogramma exclamationis;

14. Помидор трипси (Frankliniella schultzei);

15. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

16. Хризантема барг минёри (Nemorimyza maculosa);

17. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

18. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

19. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

20. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

21. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

22. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

23. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

24. Цитрус оққаноти (Dialeurodes citri);

25. Жигарранг мармар қандала (Halymorpha halys);

26. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora);

2. Гиацинт сариқ касаллиги (Xanthomonas campestris pv. hyacinthi);

3. Цитрус рак касаллиги (Xanthomonas campestris pv.citri.);

4. Ток бактериози (Пирс касаллиги) (Xylella fastidiosa);

5. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

6. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

7. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

8. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

9. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.).


42.

Пеларгония ўсимлиги (Pelargonium)


43.

Камелия ўсимлиги (Camellia)


44.

Хризантема ўсимлиги (Chrysanthemum)

Экин материаллари мазкур жадвалнинг 41-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Хризантема оқ ранг касаллиги (Puccinia horiana);

2. Хризантеманинг паканалик касаллиги (Chrysanthemum stunt pospoviroid);

3. Хризантема аскохитози (Didymella ligulicola);

4. Хризантема нематодаси (Aphelenchoides ritzemabosi).


Резавор мевалилар, гуллар

ва сабзавот экинлари кўчатлари

         

45.

Резавор мевалилар, гуллар ва сабзавот экинлари кўчатлари

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

2. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

3. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

4. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

5. Картошка туганаги кана қўнғизи (Epitrix tuberis);

6. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

7. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

8. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

9. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

10. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

11. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

12. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

13. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

14. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina);

15. Зарпечаклар (Cuscuta spp.).

Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

2. Картошка қоракуяси (Thecaphora solani);

3. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

4. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

5. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

6. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

7. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

8. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.).


46.

Ер тути, қулупнай ва малина кўчатлари (Fragaria, Rubus idaeus)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Ер тути куртакхўри (Anthonomus signatus);

2. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halymorpha halys).


47.

Қорағат ва клюква кўчатлари (Vaccinium)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


48.

Петуния ва қалампир кўчатлари (Petunia, Piper spp)


49.

Хризантема кўчатлари (Chrysanthemum)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Хризантема аскохитози (Didymella ligulicola);

2. Хризантема оқранг касаллиги (Puccinia horiana);

4. Хризантеманинг паканалик касаллиги (Chrysanthemum stunt pospoviroid).


50.

Помидор, қалампир, бақлажон ва пепино ўсимликлари кўчатлари (Lycopersicon spp., Solanum melongena, Capsicum annuum, Solanum muricatum)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар Помидор меваларининг жигарранг бужмайиш касаллиги (Tomato brown rugose fruit virus ToBRFV)дан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


51.

Чиннигул кўчатлари (Dianthus)


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар Чиннигул фиалофороз касаллиги (Phialophora cinerescens)дан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


52.

Қовоқдошлар оиласи ўсимликларининг кўчатлари


Экин материаллари мазкур жадвалнинг 45-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар Қовоқ экинларининг бактериал доғланиши (Acidovorax citrulli)дан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.


Тропик ўсимликлар экинлари

             

53.

Тропик ва субтропик ўсимликлар экинлари (цитрус мевалилар, анжир, пальма, ананас, авакадо, манго ва ҳ.к.)


Экин материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

2. Жанубий тунлам (Spodoptera eridania);

3. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

4. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

5. Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii);

6. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

7. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

8. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

9. Анжир унсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

10. Қизил померанец қалқондори (Aonidieela aurantii);

11. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

12. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

13. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

14. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

15. Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi);

16. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis);

17. Олма пашшаси (Rhagoletis pomonella);

18. Япон қўнғизи (Popillia japonica);

19. Япония мумсимон соҳта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

20. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

21. Апельсин қалқондори (Unaspis citri);

22. Америка оқ капалаги (Hyphontria cunea);

23. Палма қурти (Nipaeococcus nipae Mask);

24. Катта мандарин пашшаси (Tetradacus citri);

25. Шарқ цитрус қалқондори (Unaspis yanonensis);

26. Цитрус унсимон қурти (Pseudococcus calceolariae);

27. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina).

Экин материаллари қуйидагилардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum);

2. Ток бактериози (Пирс касаллиги) (Xylella fastidiosa);

3. Цитрус экинларининг рак касаллиги (Xanthomonas campestris pv. citri);

4. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

5. Цитрус тристеца касаллиги (Citrus tristeza virus);

6. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

7. Олҳўрининг чўтир касаллиги (Plum pox virus);

8. Олҳўрининг чизиқли АҚШ касаллиги (American plum line pattern virus);

9. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

10. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis);

11. Илдиз галл нематодаси (Meloidogyne spp.).

          

           

          

2-БОБ. КАРТОШКА ВА САБЗАВОТ

МАҲСУЛОТЛАРИГА ДОИР МАХСУС

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

          

7. Импорт қилинаётган туганак ва илдизмевали сабзавотлар тупроқ ҳамда бошқа турли қолдиқлардан тозаланган бўлиши шарт. Тупроқ қолдиқлари маҳсулотни жами вазнининг 0,1 фоизидан ортиқ бўлмаган ҳолларда картошка ва сабзавот маҳсулотларини Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб киришга йўл қўйилади.


8. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган картошка ва сабзавот маҳсулотлари Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura), Америка йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii), Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea), Пиёз минёри (Liriomyza nietzkei), Африка қовун пашшаси (Zeugodacus cucurbitae), Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis), Картошка куяси (Phthorimaea operculella), Ғўза тунлами (Pectinophra gossypiella), Америка помидор куяси (Keiferia lycopersicella), Жанубий тунлам (Spodoptera eridania), Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda), Гватемала картошка куяси (Tecia solanivora), Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea), Картошка қўнғизи (Epitrix tuberis), Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis), Помидор трипси (Frankliniella schultzei), Хризантема барг минёри (Nemorimyza maculosa), Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus), Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi), Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis), Сохта галл нематодаси (Nacobbus aberrans), Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida), Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis), Илдиз бўртма нематодалари (Meloidogyne spp.), Картошка қоракуяси (Thecaphora solani), Картошка рак касаллиги (Synchytrium endobioticum), Анд фомоз касаллиги (Phoma andina Turkensteen), Қовоқ экинларининг бактериал доғланиши (Acidovorax citrulli), Картошканинг анд вируси (Andean potato mottle virus), Картошканинг Т тепавируси (Potato T tepovirus) каби карантин объектлари билан зарарланмаган бўлишлари лозим.


9. Ўзбекистан Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган карантин остидаги маҳсулотнинг ҳар бир қадоғида маҳсулот номланиши (лотин тилида ҳам), маҳсулот келиб чиқиши, экспорт қилувчи мамлакат ва (ёки) реэкспорт қилувчи давлатларнинг талабларига кўра маркировкаланган бўлиши лозим.


10. Картошка ва сабзавот маҳсулотлари ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 8-банди ҳамда 2-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши, шунингдек зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.



2-жадвал



Т/р

         

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

          

Махсус фитосанитария талаблари

        

1.

Барра ёки совутилган картошка маҳсулоти (Solanum tuberosum)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектлари, шунингдек зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Картошка туганаги кана қўнғизи (Epitrix tuberis);

2. Колорадо қўнғизи (Leptinotarsa decemlineata);

3. Оқ ҳошияли қўнғиз (Naupactus leucoloma);

4. Жанубий Америка мева узунбуруни (Naupactus xanthographus);

5. Картошканинг сариқ паканалик касаллиги (Potato yellow dwarf virus);

6. Картошка барг томирлари сарғайиши (Potato yellow vein virus);

7. Картошканинг латент Анд вируси (Andean potato latent virus);

8. Картошканинг енгил мозаикали Анд вируси (Andean potato mild mosaic virus);

9. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

10. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

11. Хинагул доғсимон некрози вируси (Impatiens necrotic spot virus);

12. Картошка поя нематодаси (Ditylenchus destructor);

13. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci).


2.

Бақлажон (барра ёки совутилган)

3.

Барра ёки совутилган

помидорлар (Lycopersicon)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Помидор меваларининг жигарранг бужмайиш касаллиги (Tomato brown rugose fruit virus ToBRFV);

2. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

3. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

4. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

5. Зарпечаклар (Cuscuta spp).


4.

Пиёз, шалот пиёзи, саримсоқ пиёз ва бошқа пиёздошлар

(Allium сера, Allium ascalonicum, Allium sativum, Allium porrum) ва бошқа пиёзбош илдизли сабзавотлар


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Пиёз поя нематодаси (Ditylenchus dipsaci);

2. Пиёз пашшаси (Delia antiqua).


5.

Сабзи (Daucus), шолғом (Brassica rapa), лавлаги (Beta), (Tragopogon), селдерей (илдизи билан) (Apium), турп (барча турлари) (Raphanus sativus) ва бошқа илдизмева маҳсулотлари


Маҳсулотлар Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora) ўсимликлар карантини объектидан холи бўлиши лозим.


6.

Барра ёки музлатилган бодринг (Cucumis sativus) ва корнишонлар


Маҳсулотлар Картошка туганаги кана қўнғизи (Epitrix tuberis) ўсимликлар карантини объектидан холи бўлиши лозим.


7.

Барра ёки совутилган дуккакли сабзавотлар (тозаланган ва тозаланмаган)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Калособрухус донхўрилар (Callosobruchus spp.);

2. Жигарранг мармар қандала (Halyomorpha halys);

3. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

4. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnatus);

5. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon serratus).


8.

Маниок (Manihot esculenta), маранта ёнғоғи (Maranta), ер ноки, тапинамбур (Helianthus tuberosus), батат (Ipomoea batatas) ва бошқа илдизмева экинлар


Маҳсулотлар Техас илдиз чириш касаллиги (Phymatotrichopsis omnivora) ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим.


9.

Қовун, тарвуз ва қовоқ маҳсулотлари


Маҳсулотлар Зарпечаклар (Cuscuta spp.) ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим.


10.

Барра ёки совутилган қалампир


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Помидор меваларининг жигарранг бужмайиш касаллиги (Tomato brown rugose fruit virus ToBRFV);

2. Пепино мозаика вируси (Pepino mosaic virus);

3. Помидорнинг бронзали доғланиш касаллиги (Tomato spotted wilt virus (TSWV);

4. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

5. Зарпечаклар (Cuscuta spp).

            

           

        

3-БОБ. ДОНЛИ, ДУККАКЛИ ДОН ВА МОЙЛИ

ЭКИНЛАРНИНГ УРУҒЛАРИ ҲАМДА УЛАРДАН

ҚАЙТА ИШЛАНГАН МАҲСУЛОТЛАРГА ДОИР

МАХСУС ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

          

11. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган дон, дуккакли ва мойли экинларни қайта ишлаш учун донлар ҳамда қайта ишланган маҳсулотлар, шунингдек, соя дуккаклари партияларида Соя қизилпушти церкоспориози (Cercospora kikuchii) зарарланиши ҳолатлари аниқланганда, улар қайта ишлашга юборилади.


12. Дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар қадоқланмаган ёйиқ ҳолда бўлса, улар контейнерларда, махсус дон учун мўлжалланган вагонларда ёки дон тўкилиши олди олинган махсус автотранспорт воситаларида Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилиши мумкин.


13. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар қадоқланган кўринишда бўлса, маҳсулот қадоқлари янги ва ҳаво ўтказувчан бўлиши лозим, бундан истеъмол маҳсулотлари қадоқлари мустасно.


14. Дон, дуккакли ва мойли экинлар уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотнинг юклари транспорт воситаларидан фақат қаттиқ қопламли (асфальт ёки бетон қопламли) майдонларда туширилиши лозим.


15. Дон, дуккакли дон ва мойли экинлар уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотларнинг тушириш майдончаларида тўкилган қисмлари ҳар куни тозаланади ҳамда йўқ қилинади.


16. Дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар истеъмол, ем-хашак ва техник мақсадларда олиб кирилганда, улардан экин учун фойдаланиш тақиқланади.


17. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus), Капр қўнғизи (Trogoderma granarium), Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.), Донхўрлар узунбуруни (Caulophilus latinasus Say) карантин объектлари тарқалган ҳудудлардан келтирилган дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар транспорт воситаларидан уларнинг карантин фитосанитария ҳолати аниқлангандан сўнг туширилиши мумкин.


18. Дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар қолдиқларида учраган ўсиши ва кейинчалик кўпайиб тарқалиши мумкин бўлган, карантин остидаги бегона ўтларнинг уруғлари ҳамда меваларининг тирик ҳужайраларига сўндириш технологиялари ёрдамида ишлов бериш лозим.


19. Дон, дуккакли дон экинлари ва мойли экинларнинг уруғлари ҳамда улардан қайта ишланган маҳсулотлар ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 3-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши, шунингдек зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.



3-жадвал



Т/р


Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

          

Махсус фитосанитария талаблари

        

1.

Дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғлари

Маҳсулотлар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Стригалар (Striga spp.);

2. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

3. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

4. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus).


2.

Дон, дуккакли ва мойли экинларнинг уруғларидан қайта ишланган маҳсулотлар

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

2. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

3. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

4. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon serratus);

5. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

6. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnates).


3.

Буғдой, меслин ва тритикале

Махсулотлар мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Хинд буғдой қоракуяси (Tilletia indica);

2. Буғдойнинг сариқ шилимшиқ бактериози (Corynebacterium tritici).


4.

Маккажўхори дони

Махсулотлар мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши ҳамда улар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Ғарб маккажўхори қўнғизи (Diabrotica virgifera virg.);

2. Сохта пўстлоқ ҳаммахўри (Dinoderus bifoveolatus);

3. Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea);

4. Маккажўхори диплодиози (Stenocarpella macrospora);

5. Маккажўхорининг бактериал сўлиши (Pantoea stewartii subsp. stewartii);

6. Маккажўхори жанубий гелминтоспориози (Drechslera maydis).


5.

Дуккаклилар дони

Маҳсулотлар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Стригалар (Striga spp.);

2. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

3. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

4. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

5. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnatus);

6. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

7. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon gonagra);

8. Ерёнғоқ парвонаси (Paralispa gularis);

9. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis).


6.

Соя дуккаклилари

Маҳсулотлар ўсимликлар карантини объектлари, шу жумладан қуйидаги зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Стригалар (Striga spp.);

2. Соя қизил-пушти церкоспориози (Cercospora kikuchii);

3. Соя пояси раки (Diaporthe phaseolorum);

4. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

5. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

6. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

7. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnatus);

8. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

9. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon gonagra);

10. Ерёнғоқ парвонаси (Paralispa gularis);

11. Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis).


7.

Малт (Солод)

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

2. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

3. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

4. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon serratus);

5. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

6. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnates).


8.

Соя қолдиқлари, кунжара, кек ва бошқа қаттиқ чиқиндилар (майдаланган ёки майдаланмаган, грануллаштирилган)


Махсулотлар мазкур жадвалнинг 5-позициясида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


9.

Ерёнғоқ қайта ишлангандан сўнг олинадиган кунжара ва бошқа қолдиқлари


10.

Соя қолдиқлари, кунжара, кек ва уларнинг бошқа қаттиқ чиқиндилар (майдаланмаган ёки майдаланган, гранулалаштирилмаган)


         

          

4-БОБ. МЕВАЛАР ВА РЕЗАВОР МЕВАЛАРГА

ДОИР МАХСУС ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

20. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган мева ва резавор мевалар, цитрус хўл мевалар барглардан тозаланган бўлиши лозим.


21. Карантин остидаги маҳсулотнинг ҳар бир қадоғида маҳсулот номланиши (лотин тилида ҳам), маҳсулот келиб чиқиши, экспорт қилувчи мамлакат ва (ёки) реэкспорт қилувчи давлатларнинг талабларига кўра маркировкаланган бўлиши лозим.


22. Мевалар ва резавор мевалар ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 4-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши, шунингдек зарарли организмлардан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим.



4-жадвал



Т/р

         

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

          

Махсус фитосанитария талаблари

        

1.

Авокадо (Persea americana), манго (Mangifera), гуайява (Psidium guajava)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

2. Юнгли оққанот (Aleurothrixus floccosus);

3. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

4. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

5. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina);

6. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

7. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

8. Наталия мева пашшаси (Ceratitis rosa);

9. Ҳинд мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes ceriferus);

10. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

11. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

12. Австралия тарновсимон қурти (Icerya purchasi);

13. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

14. Жанубий Америка мева узунбуруни (Naupactus xanthographus);

15. Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis);

16. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

17. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

18. Апельсин қалқондори (Unaspis citri);

19. Африка қовун пашшаси (Zeugodacus cucurbitae).


2.

Ҳўл ёки қуритилган узум мевалари

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura);

2. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

3. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

4. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

5. Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis);

6. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

7. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

8. Филлоксера (Viteus vitifoliae).


3.

Папайя (Carica papaya) ҳўл мевалари


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

2. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

3. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

4. Наталия мева пашшаси (Ceratitis rosa);

5. Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis);

6. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

7. Африка қовун пашшаси (Zeugodacus cucurbitae).


4.

Олма (Malus spp.), нок (Pyrus spp.), беҳи (Cydonia) ҳўл мевалари


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

2. Шарқ мевахўри (Grapholita molesta);

3. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

4. Нок парвонаси (Acrobasis pyrivorella);

5. Олма тилла қўнғизи (Agrilus mali);

6. Шафтоли мева куяси (Carposina sasakii);

7. Мева узунбуруни (Conotrachelus nenuphar);

8. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

9. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

10. Калифорния қалқондори (Quadraspidiotus perniciosus);

11. Олма пашшаси (Rhagoletis pomonella).


5.

Абрикос, олча, гилос, шафтоли (нектарин ҳам), олхўри ва терн (Prunus spp.) ҳўл мевалари


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

2. Оқ ҳошияли қўнғиз (Naupactus leucoloma);

3. Шимолий Америка гилос пашшаси (Rhagoletis cingulata);

4. Шарқ мевахўри (Grapholita molesta);

5. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

6. Шафтоли мева куяси (Carposina sasakii);

7. Мева узунбуруни (Conotrachelus nenuphar);

8. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

9. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

10. Олма пашшаси (Rhagoletis pomonella).


6.

Анор (Punica L.) ҳўл мевалари


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши ҳамда ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

2. Комсток қурти (Pseudococcus comstocki);

3. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

4. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

5. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

6. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica).


7.

Қорағат, голубика ва дўлана мевалари

(ҳўл мевалари)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

2. Мева узунбуруни (Conotrachelus nenuphar);

3. Тўқ ялтироқ қанотли пашша (Rhagoletis mendax);

4. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

5. Жигарранг-мармарсимон қандала (Halyomorpha halys).


8.

Ер тути, қулупнай мевалари (Fragaria)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Осиё мева дрозофиласи (Drosophila suzukii);

2. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

3. Қулупнай куртакхўри (Anthonomus signatus).


9.

Бошқа мева турлари (барра анор, қорағат, голубика, дўлана ва ер тути мевалари бундан мустасно)


Мазкур жадвалнинг 1 ва 2-позицияларида кўрсатилган зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.


10.

Цитрус ва киви мевалари (ҳўл мевалари)

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

2. Юнгли оққанот (Aleurothrixus floccosus);

3. Тиканли тоғ оққаноти (Aleurocanthus spiniferus);

4. Қизил померанец қалқондори (Aonidiella aurantii);

5. Сариқ померанец қалқондори (Aonidiella citrina).

6. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

7. Ўрта ер денгизи мева пашшаси (Ceratitis capitata);

8. Наталия мева пашшаси (Ceratitis rosa);

9. Ҳинд мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes ceriferus);

10. Япония мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes japonicus);

11. Анжир мумсимон сохта қалқондори (Ceroplastes rusci);

12. Австралия тарновсимон қурти (Icerya purchasi);

13. Япония чўпсимон қалқондори (Lopholeucaspis japonica);

14. Жанубий Америка мева узунбуруни (Naupactus xanthographus);

15. Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis);

16. Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda);

17. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis);

18. Апельсин қалқондори (Unaspis citri);

19. Африка қовун пашшаси (Zeugodacus cucurbitae);

20. Цитрус куртак канаси (Aceria sheldoni);

21. Цитрус унсимон қурти (Pseudococcus gahani);

22. Шарқ цитрус қалқондори (Unaspis yanonensis);

23. Катта мандарин пашшаси (Tetradacus citri);

24. Мева узунбуруни (Conotrachelus nenuphar);

25. Шафтоли мевахўри (Carposina niponensis);

26. Тангасимон қалқондор (Chionaspis furfure);

27. Шарқ ёки Осиё барг бургаси (Diaphorina citri);

28. Тут қалқондори (Pseudaulacaspis pentagona);

29. Цитрус инли куяси (Phyllocnistis citrella);

30. Цитрус оққаноти (Dialeurodes citri);

Қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи ҳудудда ва/ёки ишлаб чиқариш жойларида етиштирилган бўлиши лозим:

1. Цитрус экинларининг рак касаллиги (Xanthomonas campestris pv. citri);

2. Цитрус тристеца касаллиги (Citrus tristeza virus).


11.

Банан ва плантайн мевалари

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Қора цитрус оққаноти (Aleurоcanthus woglumi);

2. Шарқ мева пашшаси (Bactrocera dorsalis);

3. Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis).


         

           

5-БОБ. МАНЗАРАЛИ МАҚСАДЛАРДА ВА ГУЛДАСТАЛАР

ТУЗИШ УЧУН ФОЙДАЛАНИЛАДИГАН КЕСИЛГАН

ГУЛЛАР, ГУЛ КУРТАКЛАРГА ДОИР МАХСУС

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

23. Манзарали мақсадларда ва гулдасталар тузиш учун фойдаланиладиган кесилган гуллар ва гул куртаклари Осиё ғўза тунлами (Spodoptera litura), Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea), Америка Йўнғичқа минёри (Liriomyza trifolii), Пиёз минёри (Liriomyza nietzkei), Маккажўхори баргларининг тунлами (Spodoptera frugiperda), Жанубий тунлами (Spodoptera eridania), Миср ғўза тунлами (Spodoptera littoralis) Қора цитрус оққаноти (Aleurocanthus woglumi), Ҳиндихитой гул трипси (Scirtothrips dorsalis), Хризантема аскохитози (Didymella ligulicola), Америка маккажўхори тунлами (Helicoverpa zea), Помидор трипси (Frankliniella schultzei), Хризантема барг минёри (Nemorimyza maculosa), Жанубий Америка барг минёри (Liriomyza huidobrensis), Хризантема оқранг (Puccinia horiana) ва Чиннигул фиалофороз касаллиги (Phialophora cenerescens) ўсимликлар карантини объектлари билан зарарланмаган бўлиши лозим.


24. Карантин остидаги маҳсулотнинг ҳар бир қадоғида маҳсулот номланиши (лотин тилида ҳам), маҳсулот келиб чиқиши, экспорт қилувчи мамлакат ва (ёки) реэкспорт қилувчи давлатларнинг талабларига кўра маркировкаланган бўлиши лозим.


25. Фитосанитария назоратидан ўтказишда карантин остидаги маҳсулот (кесилган гуллар, гул куртаклари ва гул барглари) қадоқдан чиқарилади, махсус стол устига оқ қоғоз ёзилиб, қоғоз устига қўйилади. Намуналарни текшириш учун махсус иш столи етарлича ёритилиши зарур. Агар гуллар маҳсулотларни ташиш жараёнида совуқ ҳароратда сақланган бўлса, гул намуналарини 2-3 соат давомида хона ҳароратида сақлаш ёки иш столи лампаси ёрдамида 30-60 дақиқа давомида илиқ ҳароратга келтириш лозим. Кесилган гуллар ўрамларини очиб, ҳар бир кесилган гулларни алоҳида текшириш талаб этилади ҳамда текшириш жараёнида гуллар баргларининг остки томонига аҳамият бериш лозим.



6-БОБ. ЁҒОЧ ВА ЁҒОЧ МАҲСУЛОТЛАРИНИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИГА ОЛИБ КИРИШГА

ДОИР МАХСУС ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

26. Ёғоч материалларини Ўзбекистон Республикасига олиб киришда улар махсус ёпиқ (ўралган) транспорт воситаларида ташилиши лозим.

Ёғоч материаллари усти очиқ транспорт воситалари, жумладан темир йўл вагонларида ташилганда, республика ҳудудига кириш жойида ёки маҳсулот келиб тушган жойда зарарсизлантирилиши (фумигация) лозим.


27. Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кирилаётган барча турдаги карантин остидаги ёғоч материаллари ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим.


28. Қорақарағай (Picea), Кедр (Cedrus), Тилоғоч (Larix), Арча (Juniperus), Оқ қарағай (Abies), Дуглас арчаси (Pseudotsuga), Қарағай (Pinus), Тсуга (Tsuga) игнабаргли ёғоч материалларига (ўсимликлар типига мансуб) киради.


29. Игнабаргли дарахтлар турлари - ёғоч материаллари ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 5-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.



5-жадвал



Т/р

         

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

      

Махсус фитосанитария талаблари

         

1.

Игнабаргли дарахт турларининг кесилган шохлари (қарағай (Pinus), туя (Thuja) ва тисадан (Taxus) ташқари)


Ёғоч материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

2. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

3. Сохта пўстлоқ ҳаммахўри (Dinoderus bifoveolatus);

4. Калифорния пўстлоқхўри (Ips plastographus.);

5. Ғарбий арча барг бурамачиси (Choristoneura occidentalis).


2.

Игнабаргли дарахтлар ёғочлари (қарағай (Pinus), туя (Thuja) ва тисадан (Taxus) ташқари)


3.

Игнабарглиларнинг пўстлоғидан тозаланган ёғоч материаллари (қарағай (Pinus), туя (Thuja), тиса (Taxus)дан ташқари), (пўстлоғидан тозаланган ва қадоқланган ёғоч материаллар, майдаланган ёғоч материаллари, ёғоч чиқиндиларидан ташқари)


4.

Игнабарглиларнинг майдаланган кўриниши ёки чиқиндилари ва қипиғи (ёғоч бўлаклари)


5.

Қарағай (Pinus) дарахти ёғоч материаллари (пўстлоғидан тозаланмаган тўсин кўриниши)


6.

Қарағай (Pinus) дарахтининг пўстлоғидан тозаланган ёғоч материаллари


7.

Қарағай (Pinus) дарахти майдаланган ёғоч материаллари, парахалари, ёғоч қипиғи ва бўлакларга (фрагментларга) ажратилган ёғоч материаллари


8.

Игнабарглиларнинг изоляция қилинган қобиғи


         

30. Япроқли дарахтлар турлари - ёғоч материаллари ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 6-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.



6-жадвал



Т/р

         

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

          

Махсус фитосанитария талаблари

        

1.

Кесилган шохлар (ўсимликлар) япроқли дарахт турлари


Ёғоч материаллари қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Америка оқ капалаги (Hyphantria cunea);

2. Шарқ унсимон қурти (Pseudococcus cryptus);

3. Сохта пўстлоқ ҳаммахўри (Dinoderus bifoveolatus);

4. Олма тилла қўнғизи (Agrilus mali).


2.

Япроқли экинларнинг пўстлоғидан ажратилмаган ёғоч материаллари (ёқилғи учун мўлжалланган ёғоч материаллар)


3.

Оққайин (Betula) дарахтининг пўстлоғидан ажратилмаган ёғоч материаллари (ёқилғи учун мўлжалланган материаллар) қадоқлаш учун мўлжалланганларидан ташқари


4.

Шумтол (Fraxinus) дарахтининг пўстлоғидан ажратилмаган ёғоч материаллари (ёқилғи учун мўлжалланган материаллар) қадоқлаш учун мўлжалланганларидан ташқари


5.

Мураккабгулдошлар туркумига мансуб дарахтларнинг пўстлоғидан ажратилмаган ёғоч материаллари (ёқилғи учун мўлжалланган материаллар) қадоқлаш учун мўлжалланганларидан ташқари


6.

Қорақайин (Fagus), эман (Quercus), каштан (Castanea), литокарпус (Lithocarpus densiflorus) дарахтларининг пўстлоғидан ажратилмаган ёғоч материаллари (ёқилғи учун мўлжалланган материаллар) қадоқлаш учун мўлжалланганларидан


7.

Япроқли дарахт турларининг майдаланган ёғоч чиқиндилари (парчаланган, қипиқ ва бошқа турдаги ёғоч қолдиқлари)


8.

Япроқлиларнинг пўстлоғидан ажратилган ёғоч материаллари (қадоқ учун мўлжалланганлардан ташқари)


9.

Япроқлиларнинг изоляция қилинган қобиғи


        

       

7-БОБ. БОШҚА ЎСИМЛИКЛАР КАРАНТИНИ

ОСТИДАГИ МАҲСУЛОТЛАРГА ДОИР МАХСУС

ФИТОСАНИТАРИЯ ТАЛАБЛАРИ

         

31. Бошқа ўсимликлар карантини остидаги маҳсулотлар ушбу Махсус фитосанитария талабларининг 7-жадвалида келтирилган ўсимликлар карантини объектлари ва зарарли организмлардан холи бўлиши лозим.



7-жадвал



Т/р

         

Ўсимликлар карантини

остидаги маҳсулот тури

           

Махсус карантин фитосанитария талаблари

           

1.

Кокос ёнғоғи, бразил ёнғоғи, кешью (соф ёки қуритилган, тозаланган ёки тозаланмаган, пўстлоқли ёки пўстлоқсиз)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Трогодерма туркуми (Trogoderma spp.);

2. Калособрухус туркуми (Callosobruchus spp.);

3. Бразилия донхўри (Zabrotes subfasciatus);

4. Ерёнғоқ донхўри (Caryedon serratus);

5. Кенг хартумли омбор узунбуруни (Caulophilus latinasus);

6. Миср нўхот донхўри (Bruchidius incarnates);

7. Сохта пўстлоқ ҳаммахўри (Dinoderus bifoveolatus).


2.

Ёнғоқ маҳсулоти (соф ёки қуритилган, тозаланган ёхуд тозаланмаган, пўстлоқли ёки пўстлоқсиз)


3.

Қуритилган мевалар, ёнғоқ ва бошқа қуритилган мевалар


4.

Чиннигуллилар мевалари ва уруғлари


5.

Ўрик, шафтоли (луччак шафтоли), олхўри данаклари, уларнинг мағизи, Сачратқи илдизи (Cichorium intybus var. sativum)


6.

Парфюмерия ишлаб чиқариш, фармацевтика, инсектицид, фунгицид тайёрлаш ва бошқа мақсадларда фойдаланиладиган ўсимликлар ҳамда уларнинг таркибий қисмлари (уруғи, меваси ва бошқалар)


Маҳсулотлар мазкур жадвалнинг 1-позициясида кўрсатилган ўсимликлар карантини обьектлари, шунингдек зарпечакдан (Cuscuta spp.) холи бўлиши лозим.


7.

Донли экинларнинг похоли ва чориси (қайта ишланмаган, майдаланган ёки майдаланмаган, кукун ҳолида, прессланган, гранулаланганларидан ташқари)


8.

Тупроқ ва грунт


Ўзбекистон Республикасига илмий мақсадда олиб кирилаётган тупроқ ва грунт намуналари ўсимликлар карантини объектлари билан зарарланмаган бўлиши лозим.


9.

Махсус муҳитлар (Cocopeat ва бошқа инерт субстрактлар)


Ўзбекистон Республикасига олиб кирилаётган махсус муҳитлар ўсимликлар карантини объектлари билан зарарланмаган бўлиши лозим.


10.

Торф (торф бурдалари) (агломератлаштирилган ёки агромератлаштирилмаган)


Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

2. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis).


11.

Ўсимлик ёки ҳайвон жинсларидан тайёрланган ўғитлар, ўғитлар аралашмаси, (кимёвий қайта ишланган ёки қайта ишланмаган), кимёвий қайта ишлаш натижасида олинган ўғитлар

Маҳсулотлар қуйидаги ўсимликлар карантини объектларидан холи бўлиши лозим:

1. Ўзбекистон Республикаси учун карантин аҳамиятига эга бўлган зарарли организмлар рўйхатида кўрсатилган бегона ўтлар ва уларнинг уруғлари;

2. Картошка нимранг нематодаси (Globodera pallida);

3. Картошка олтинранг нематодаси (Globodera rostochiensis).


12.

Ботаника, зоология коллекциялари учун гербарий ёки бошқа буюмлар


Ўзбекистон Республикасига олиб кирилаётган ботаника, зоология коллекциялари учун гербарий ёки бошқа буюмлар ўсимликлар карантини объектлари билан зарарланмаган бўлиши лозим.


         

          

8-БОБ. ЁҒОЧДАН ЯСАЛГАН КАРАНТИН

ОСТИДАГИ ҚАДОҚЛАШ ВА МАҲКАМЛАШ

МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ МАРКИРОВКА ШАКЛИ

            

32. Ёғочдан ясалган карантин остидаги қадоқлаш ва маҳкамлаш материаллари фитосанитария талабларига мувофиқлигини тасдиқлайдиган шаклда муҳрланиши ёки тамғаланиши лозим.


33. Маркировка белгиси қуйидаги шаклда бўлиши лозим:

          

          

          

         

Бунда:

"ХХ-" - махсулот етиштирилган мамлакатнинг коди;

"000" - ёғочдан ясалган қадоқлаш ва маҳкамлаш материалларига фитосанитар ишлов берган ташкилотларга берилган индивидуал рақам;

"YY" - ёғочдан ясалган қадоқлаш ва маҳкамлаш материалларига фитосанитар ишлов бериш усули коди (иссиқлик билан ишлов бериш (heat treatment, HT), кимёвий фумигация (methyl bromide, MB) ёки халқаро стандартларда белгиланган бошқа ишлов бериш кодлари);

чап қисмида - буғдой бошоғи расми ва Ўсимликлар карантини ва ҳимояси бўйича халқаро конвенциянинг инглиз тилидаги қисқартма номи (IPPC - International Plant Protection Convention).


34. Ёғочдан ясалган карантин остидаги қадоқлаш ва маҳкамлаш материаллари маркировкаси ўқиш учун осон, чидамли ҳамда бошқа жойга ўтказиб бўлмайдиган, қадоқлаш ва маҳкамлаш материалларининг камида икки қарама-қарши кўринадиган қисмларига қўйилиши лозим.


35. Ёғочдан ясалган карантин остидаги қадоқлаш ва маҳкамлаш материаллари маркировкасида қизил ҳамда тўқсариқ ранглардан фойдаланиш мумкин эмас.

          

         

Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси (www.lex.uz).































































Время: 0.0068
по регистрации МЮ строгое соответствие
  • Все
  • действующие
  • утратившие силу
  • Русский
  • Ўзбекча
  • Оба языка
  • любая дата
  • точная дата
  • период
  • -

Свернуть поиск